GIS softver za urbanu mobilnost predstavljen učenicima MEŠ u Boru
Sigurne Staze | 12.10.2021. | 3 minuta čitanja
Danas je u Mašinsko-elektrotehničkoj školi u Boru održana edukativna radionica na temu "Primena GIS-a u urbanoj mobilnosti".
Radionicu je ispred strukovnog udruženja "Sigurne staze" održao Igor Velić, master inž. saobraćaja.
Velić je predstavio prvi interaktivan GIS softver za urbanu mobilnost na teritoriji Jugoistočne Evrope (mobilitybor.com). Ovo je primer dobro prakse kako treba pristupiti rešavanju problema koji imaju ranjivi učesnici u saobraćaju na teritoriji grada Bora.
Više o GIS softveru i projektu "Staze urbane mobilnosti za grad Bor" pročitajte na narednom linku.
Velić je pristutnima predstavio rezultate istraživanja koje je uradilo udruženje Sigurne staze i izložio prednosti koje sa sobom nose zone 30, zone usporenog saobraćaja i biciklističke staze/trake.
Više o rezultatima istraživanja pročitajte na narednom linku.
Glavni akcenat predavanja je bio na upotrebi i razvoju novih tehnologija koje mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno, razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.
Posebnu pažnju Velić je skrenuo na elemente namenjene participaciji građana koje sadrži GIS softver. Participacija je obezbeđena putem crowdsourcing komponente. Ovakva metodologija i tehnologija prikupljanja, analize, sinteze i prezentovanja podataka je u poslednje vreme poznata kao citizen science. GIS sa takvim metodama i tehnologijama participacije se vrlo efikasno može koristiti kao instrument javnog uvida u prostornom, urbanističkom i saobraćajnom planiranju kao i u drugim strukama koje se vezuju za prostor.
Primena GIS-a je sagledana iz koncepta “Humanog inžinjeringa” koji se kod nas praktično ne primenjuje, a koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora, uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.
Drugim rečima, GIS nam omogućava upravljanje i uređenje prostora koji se fokusira na čoveka i okreće stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju krajnji korisnici.
Ovakva vrsta predavanja i saradnje su primer kako ljudi iz struke treba da sarađuju, da dele svoje znanje i iskustvo i da rade na unapređenju nauke i razvoju naučne misli.
Gordana Miletić Svirčev
