Intervju: prof. dr Boris Antić

Intervju: prof. dr Boris Antić | 01.07.2020. | 7 minuta čitanja

INTERVJU SIGURNIH STAZA SA VODEĆIM STRUČNJAKOM ZA BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA PROF. DR BORISOM ANTIĆEM

Povodom upravo završene 15. Međunarodne konferencije “Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” koja se ove godine održala u Vrnjačkoj banji razgovarali smo sa eminentnim stručnjakom za bezbednost saobraćaja prof. dr Borisom Antićem.

Poštovani profesore hvala Vam što ste izdvojili svoje vreme za ovaj intervju, i nadam se da će našim čitaocima biti od koristi.

Hvala Igore, uvek mi je zadovoljstvo kada sam u mogućnosti da sa bivšim studentima doprinesem širenju svesti o bezbednosti saobraćaja. Mediji su jedna od najvažnijih karika koja može da doprinese širenju znanja i utemljivanju pozitivnih stavova kod učesnika u saobraćaju.

Poštovani profesore, kao istaknuti član naučno-programskog odbora, šta nam možete više reći o konferenciji? Koji je njen značaj za našu zemlju i region i koji su njeni ciljevi?

Dobro je poznata maksima: „Misli globalno – deluj lokalno“, koja se uspešno može primeniti i u bezbednosti saobraćaja. Naime, kako bi se u našoj zemlji stvorio bezbedan saobraćajni sistem, potrebno je angažovanje svih relevantnih subjekata, na svim nivoima. Lokalne zajednice predstavljaju jedinice koje mogu značajno doprineti stanju bezbednosti saobraćaja u Srbiji. Naime, svaka lokalna zajednica ima telo u vidu Saveta za bezbednost saobraćaja koje definiše plan rada, a za šta postoje obezbeđena sredstva, kako iz budžeta, tako i od naplaćenih kazni. Na ovaj način je postignut, u svetu, opšte prihvaćen koncept, da nebezbedni, odnosno prekršioci, učestvuju u finansiranju i sprovođenju mera za unapređenje bezbednosti saobraćaja.

Na konferenciji ste predstavili pet naučno-istraživačka rada u kojima ste učestvovali. Možete nam reći nešto više o tim radovima? Čime ste se u njima bavili? Do kakvih ste rezultata došli? I koliko su takvi radovi korisni i poželjni u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji?

S obzirom na to da sam profesor na modulu za bezbednost saobraćaja na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, u svakom trenutku je aktivna realizacija nekoliko istraživanja. Imajući to u vidu, moje kolege i ja uvek imamo puno toga da kažemo u pogledu unapređenja bezbednosti saobraćaja. Trudimo se da prezentirani radovi budu raznovrsni i obuhvate po mogućstvu sve faktore u sistemu bezbednosti saobraćaja: čovek – vozilo – put – okruženje. Sa druge strane, radovi moraju da imaju istaknut značaj za lokalne zajednice, odnosno mogućnost primene iskustava prezentiranih u radu. Uzimajući to u obzir, prvi rad je imao za cilj da pokaže kako je jedna lokalna zajednica (Loznica), realizovala projekat u vezi strateškog upravljanja u bezbednosti saobraćaja. Ovaj primer treba da podstakne i ostale lokalne zajednice koje do sada nisu usvojile strategiju bezbednosti saobraćaja.

Sledeći rad koji bih istakao je nastao kao proizvod realizovane studije o izloženosti i riziku stradanja u Srbiji koje je Saobraćajni fakultet u Beogradu realizovao, a Agencija za bezbednost saobraćala prepoznala značaj ovog istraživanja i inicirala realizaciju studije. Naime, do sada nisu bili poznati podaci o tome koliko su građani Srbije učestvuju u saobraćaju, odnosno koliko su izloženi rizicima u saobraćaju, a što je od suštinskog značaja kada govorimo o oceni stanja bezbednosti saobraćaja.

Sa koleginicom Mirjanom Grdinić – Rakonjac, kojoj sam mentor na doktorskim studijama, napisan je rad u vezi ocene efikasnosti evropskih i zemalja regiona u pogledu bezbednosti saobraćaja, a koji proističe iz istraživanja vezanih za doktorsku disertaciju koleginice. Ideja je da se primenom novih tehnika i alata, sprovedu analize kako bi mogli da utvrdimo kakva je situacija vezano za ugroženost u saobraćaju i koje zemlje prednjače po smanjenju negativnih posledica saobraćajnih nezgoda. Interesantno je da se pored Švedske, koja predstavlja sinonim za uspešno upravljanje bezbednošću saobraćaja, izdvojila i Estonija.

Ostala dva rada bila su vezana za faktor čovek, odnosno razmatrala su negativne uticaje alkohola, odnosno umora, na bezbedno učešće u saobraćaju.

Bili ste moderator radionice koja je kvalitetom radova koji su bili predstavljeni privukla pažnju svih prisutnih učesnika konferencije. Možete li nam  reći nešto više o predstavljenim radovima i njihovom značaju?

Pored radova o kojima sam već pričao (u kojima sam bio autor ili koautor), izložena su još tri rada, od kojih su se dva rada odnosila na iskustva iz Republike Srpske i mogućnost ocene bezbednosti saobraćaja jednom vrednošću ili tzv. kompozitnim indeksom, a jedan rad se bavio predikcijom saobraćajnih nezgoda. Oduvek je postojala težnja da se bezbednost saobraćaja oceni jednim brojem ili brojem zvezdica (kao što je slučaj sa hotelima, restoranima, vozilima, putevima i sl) i brojna su istraživanja na ovu temu.

Jedan od Vaših radova koji je privukao pažnju bio je posvećen električnim trotinetima. To je trenutno osetljivo pitanje i gorući problem u našoj zemlji koji stvara dosta nedoumica i zabuna. Koji su kokretno problemi vezani za učešće električnih trotineta u saobraćaju?

Električni trotineti su od nedavno postali naša sadašnjost i sigurno će dugo biti naša budućnost. U Srbiji i regionu još uvek nisu definisani zakonski uslovi pod kojima električni trotineti mogu učestvovati u saobraćaju, što nije dobro za bezbednost saobraćaja. Očekujemo da izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, koja se trenutno priprema, obuhvati i električne trotinete, posebno u pogledu namene površina kojima se trotineti mogu, odnosno moraju kretati i brzina. Nije prirodno da se trotoarom (kojim je zabranjeno i kretanje bicikala) kreću električni trotineti ostvarujući brzine veće od brzine bicikla u normalnoj vožnji.

I na samom kraju bi Vas pitao da kažete Vaše iskreno mišljenje o našem portalu koji je pokrenut sa ciljem da promoviše bezbednost saobraćaja kao naučnu disciplinu?

Kako sam na početku pomenuo, mediji su jedan od subjekata koji značajno može doprineti unapređenju bezbednosti saobraćaja. Poslednja istraživanja pokazuju da je digitalni marketing nadmašio po dostupnosti ostale vrste marketinga, tako da se „digitalnim pristupom“ i u oblasti društvenog marketinga u koji se svrstavaju i aktivnosti vezane za unapređenje bezbednosti saobraćaja, mogu postići vrhunski rezultati. Ovaj portal prezentacijom aktivnosti i iskustava u bezbednosti saobraćaja, značajno doprinosi postavljanju bezbednosti saobraćaja kao naučne discipline na viši nivo, a kako sam već pomenuo, od suštinskog je značaja širenje svesti i utemljivanje pozitivnih stavova kod učesnika u saobraćaju, jer je ponašanje u saobraćaju ključni uzročnik nastanka saobraćajnih nezgoda.

Hvala Vam profesore na izdvojenom vremenu.

Molim.

Razgovor vodio Igor Velić, osnivač i urednik portala www.sigurnestaze.com

Prof. dr Boris Antić, već više od 20 godina učestvuje u obrazovnom procesu na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, gde se isključivo bavi bezbednošću saobraćaja.Učestvovao je u izradi ''Nacrta zakona o bezbednosti saobraćaja sa pratećim pravilima'', a 2009. godine je bio saradnik na pripremi edicije Službenog glasnika, ''Komentar zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima''. Sertifikovani je predavač Agencije za bezbednost saobraćaja za predavače teorijske obuke u auto školama, kao i za rad sa vozačima kojima je oduzeta vozačka dozvola, a poseduje i sertifikat za revizije (Road Safety Audit) i sertifikat za provere (Road Safety Inspection) bezbednosti saobraćaja na putevima.

Član je uređivačkog odbora naučno stručnog časopisa „Put i saobraćaj“ (ISSN 0478-9733), a u dosadašnjem radu bio je član organizacionih i programskih odbora brojnih konferencija i naučno-stručnih skupova.Tokom 2016. godine bio je član Komisije Ministarstva za građevinu, infrastrukturu i saobraćaj za izmenu pravilnika o saobraćajnoj signalizaciji. Pored toga, predsednik je komisije Ministarstva prosvete, nauke u tehnološkog razvoja za polaganje stručnog ispita – licence predviđene za profesore u srednjim saobraćajnim školama.

Član je Etičke komisije Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, a od septembra 2017. godine do novembra 2019. godine i član Saveta Saboraćajnog fakulteta u Beogradu. Pored toga, predsednik je i stalni član Komisije Instituta Saobraćajnog fakulteta u Beogradu za saobraćajno-tehnička veštačenja, u kojoj je učestvovao u izradi više od 2000 ekspertiza saobraćajnih nezgoda.

Autor (koautor) je dva udžbenika i 14 pomoćnih udžbenika, od čega tri zbirke zadataka i jedne autorizovane skripte. Pored toga, bio je autor (koautor) 220 radova objavlјenih u časopisima ili zbornicima sa domaćih i međunarodnih naučnih skupova, a u više od 140 studija i projekata bio je član ili rukovodilac autorskog tima.