Projekat: Izrada mobilne i veb aplikacije namenjene osobama sa invaliditetom na teritoriji grada Bora (preuzmi pdf)
Nosilac projekta: Udruženje „Sigurne staze“
Koordinator projekta: Igor Velić, master inž. saobraćaja
Stručni saradnik: Filip Živković, master. inž. saobraćaja
Odgovorno lice za sprovođenje ankete: Dragana Dragićević, udruženje „ Iz kruga-Bor “ ( www.izkrugabor.org )
Projekat je podržan u okviru programa Aktivne zajednice od strane Trag fondacije ( www. tragfondacija.org )
ANALIZA REZULTATA ANKETE
Analizu ankete i istraživanje sproveli:
- Filip Živković, master. inž. saobraćaja
- Dragana Dragićević, vođa projektnog tima
Anketa je dostupna na linku.
Kako bi se prikupili stavovi građana Bora o pristupačnosti saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi, sproveden je online anketni upitnik. Anketni upitnik je bio podeljen putem sajta strukovnog udruženja za bezbednost saobraćaja „ Sigurne staze “, kao i putem društvenih mreža.
Anketni upitnik je građanima Bora bio dostupan za popunjavanje u periodu od 20.03.2021. do 28.03.2021. godine. Sprovedeni anketni upitnik je bio anoniman, i ostvaren je uzorak od N=235 građana Bora. Kako je cilj anketnog upitnika bio da se prikupe podaci o stavovima građana o pristupačnosti za osobe za invaliditetom, ukupan uzorak je podeljen na dva pod-uzorka; jedan pod uzorak čine osobe sa invaliditetom (n=44 ispitanika) i drugi koji čine osobe bez invaliditeta (n=191 ispitanik). S tim u vezi, u nastavku izveštaja će biti posebno prikazani stavovi osoba sa i osoba bez invaliditeta po pitanja pristupačnosti saobraćajne i urbanističke infrastrukture za osobe za invaliditetom, kao i ocena bezbednosti saobraćaja.
-
Osobe sa invaliditetom
- Demografske karakteristike uzorka
Anketni upitnik, kojim je sprovedeno istraživanje pristupačnosti saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi na teritoriji grada Bora, je popunilo n=44 osoba sa invaliditetom, od ukupno N=235 ispitanika (što čini 19% ispitanika). Slika 1. pokazuje polnu raspodelu ispitanika, i može se videti značajno veći procenat ispitanika muškog pola (64%) koji su popunili anketni upitnik. Slika 2. prikazuje procentualnu raspodelu ispitanika prema starosti, gde se može videti da najveći procenat ispitanika pripada starosnoj grupi od 36-45 godina (31%), a potom sledi i starosna grupa od 56-65 godina (27%).
Slika 1. Procentualna raspodela ispitanika prema polu.
Slika 2. Procentualna raspodela ispitanika prema starosti
Podjednak broj ispitanika fizički (osobe koje koriste kolica, osobe koje se teže kreću) i senzorne (osobe oštećenog vida i/ili sluha) oblike invaliditeta (36%) (slika 3.). Potom slede osobe sa teškoćama u učenju (23%), ali i mali procenat osoba koje su navele da imaju neki drugi oblik invaliditeta (5% - dve osobe koje su navele da imaju multiplesklerozu). Od ukupnog broja osoba sa invaliditetom koje su popunile anketni upitinik, 55% je navelo da koristi neku vrstu pomagala, gde se posebno izdvajaju kolica (42%) i naočare (33%) (slika 4.). Od ukupnog broja, 36% ispitanika je navelo da tokom kretanja nisu samostalni, gde su uočena samo dva odgovora: sa članovima porodice (81%) i uz ličnog pratioca (19%).
Slika 3. Procentualna raspodela ispitanika prema obliku invaliditeta koji imaju.
Slika 4. Procentualna raspodela ispitanika koji koriste neku vrstu pomagala
- Saobraćajne navike ispitanika i prikaz saobraćajne situacije i pristupačnosti
Sa slike 5. se može videti da najveći procenat ispitanika, kao svakodnevni vid prevoza, bira putnički automobil (53%), a potom sledi pešačenje (35%). S druge strane, slika 6. pokazuje da kao razlog za izbor svakodnevnog vida prevoza, najveći procenat ispitanika navodi da je to pristupačnost vidu prevoza (21%), a potom slede komfor (18%) i brzina putovanja (17%); dok je najmanje zastupljen razlog vezan za troškove svakodnevnog vida prevoza (6%). Međutim, važno je napomenuti da su na ova dva pitanja ispitanici mogli da navedu više mogućih odgovora.
Slika 5. Procentualna raspodela ispitanika prema svakodnevnom vidu prevoza.
Slika 6. Procentualna raspodela razloga za izbor svakodnevnog vida prevoz
Kako bi se videlo koji su to razlozi koji bi motivisali ispitanike da se više kreću, postavljen je set pitanja u kojima su ispitanici iznosili svoje stavove putem ocena koje su prikazane skalom od pet stepeni, gde je 1 – nedovoljno; 2 – dovoljno; 3 – dobro; 4 – vrlo dobro; i 5 – odlično. Sa slike 7. se može videti da su ispitanici najviše ocene dali unapređenju saobraćajne infrastrukture (staze, raskrsnice), davanju informacija i komunikaciji u saobraćaju (zvučna i vizuelna) i razvoju saobraćajnih usluga, kao što su specijalne usluge javnog prevoza, aplikacije na pametnim telefonima koje omogućavaju sistem rezervacije i plaćanja. Sa druge strane se može videti da je najveći procenat ispitanika neutralan po pitanju objekata atrakcije (kao što su ugostiteljski objekti, trgovine i rekreativni objekti) kao razloga za veću motivaciju za kretanje.
Slika 7. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema razlozima koji bi mogli da doprinesu većem kretanju tokom dana.
Na osnovu skale ocena od pet stepeni, ispitanici su iznosili svoje mišljenje o tome koliko je saobraćajna i urbanistačka infrastrukruta u gradu Boru dostupna osobama sa invaliditetom. Sa slike 8. i 9. se može videti da su ispitanici, koji su označili da imaju neki od oblika invaliditeta, i saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi dali veoma niske ocene, što oslikava njihovo nezadovoljstvo ovim površinama.
Slika 8. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema pristupačnosti saobraćajnoj infrastrukturi.
Slika 9. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema pristupačnosti urbanističkoj infrastrukturi
U vezi sa prethodnim slikama, pripremljena je lista objekata atrakcije u gradu Boru za koje su ispitanici navodili stavove o nivou pristupačnosti. Stavovi ispitanika za nivo pristupačnosti svakom pojedinačnom objektu su prikazani u prilogu 1., dok će u nastavku biti prikazani stavovi za objekte koji su grupisani na sledeći način: Javna uprava; Javno-komunalna preduzeća; Terminali za prevoz putnika; Pošte/Banke; Zdravstvene ustanove; Sportski i kulturni centri; i Obrazovne ustanove. Slika 10. pokazuje izrazito nezadovoljstvo pristupačnosti objektima atrakcije, kao što je to bio slučaj i na slikama 8. i 9. Međutim, može se videti da pristupačnost zdravstvenim ustanovama ima bolju ocenu stavova ispitanika za razliku od ostalih grupa, možda zbog posvećenosti potrebama osoba sa invaliditetom (rampe za kolica).
Slika 10. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o pristučanosti grupama objekata aktrakcije.
Shodno stavu velikog procenta ispitanika koji su nezdavoljni pristupačnošću objektima atrakcije u gradu Boru, u anketnom upitniku je ponućena lista mogućih problema sa kojima se grad Bor suočava. Slika 11. pokazuje da najveći procenat ispitanika koji su naveli da imaju neki od oblika invaliditeta smatra da kombinacija svih ponućenih odgovra i jeste najveći problem u gradu Boru (71%). S tim u vezi, ovde se nalaze problemi kao što su: nedostatak trotoara, podignuti ivičnjaci, nedostatak mesta za parkiranje, loša organizacija javnog prevoza, nepropisno parkiranje, kultura učesnika u saobraćaju i nezainteresovanost Gradskih vlasti.
Slika 11. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o problemima odvijanja saobraćaja u gradu Boru.
Imajući prethodno na umu, i nije iznenađenje da veliki procenat ispitanika bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Bora ocenjuje najnižom ocenom (nedovoljno – 36%). Sa slike 12. se takođe može videti da ispitanici u velikom procentu imaju stav da je bezbednost saobraćaja uopšteno loša na teritoriji grada Bora. Pored toga, ispitanici saobraćajnu kulturu na teritoriji grada Bora takođe ocenjuju izuzetno nisko ocenom (nedovoljno – 45%) (slika 13.).
Slika 12. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti saobraćaja u gradu Boru.
Slika 13. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o saobraćajnoj kulturi u gradu Boru.
Kada je reč o postupanju vozača prema osobama sa invaliditetom i drugim ograničeno mobilnim grupama učesnika u saobraćaju (stara lica, deca, majke koje voze decu u kolicima i slično), 50% ispitanika, na skali od pet stepeni, postupanje vozača obeležava dovoljnom ocenom (slika 14.); međutim, kao i na prethodnim slikama, i ovde je reč o celokupnoj veoma niskoj oceni.
Slika 14. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o postupanju vozača prema ograničeno mobilnim ulesnicima u saobraćaju u gradu Boru.
- Značajni politički dokumenti sa stanovišta bezbednosti saobraćaja i učešće osoba sa invaliditetom u donošenju odluka
Strategija bezbednosti saobraćaja je važan dokument kojim se omogućava upoznavanje sa stanjem bezbednosti saobraćaja u kojem se trenutno nalazi oblast, prikaz stanja bezbednosti saobraćaja kome se teži, kao i davanje smernica kojima je moguće najlakše i najbrže dostići željeno stanje. Značajan procenat ispitanika koji su naveli da imaju neki od oblika invaliditeta (95%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Stratetiju bezbednosti saobraćaja (slika 15.).
S druge strane, takođe veliki procenat ispitanika koji su naveli da imaju neki od oblik invaliditeta (95%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti (slika 16.). Sam Plan održive urbane mobilnosti je važna politička mera koja je definisana kao cilj za poboljšanje pristupačnosti gradskim oblastima, koja obezbeđuje visok kvalitet i održivost mobilnosti i prevoza u nekoj oblasti.
Slika 15. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi pripreme Strategije bezbednosti saobraćaja.
Slika 16. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi pripreme Plana održive urbane mobilnosti
Strategija bezbednosti saobraćaja i Plan urbane mobilnosti, kao dokumenti treba u značajnoj meri da budu usmereni ka ranjivim učesnicima u saobraćaju, gde značajan akcenat treba staviti i na ograničeno mobilne grupe građana, gde se posebno ističu osobe sa invaliditetom. Međutim, slika 17. pokazuje da ispitanici koji su naveli da imaju neki od oblik invaliditeta, u velikoj meri smatraju da problemi osoba sa invaliditetom nisu vidljivi donosiocima odluka (81%). S tim u vezi i nije iznenađujuća činjenica da najveći procenat ispitanika koji su naveli da imaju neki od oblika invaliditeta, smatra da je potrebno osobe sa invaliditetom uključiti u proces donošenja odluka (91% - slika 18.). Celokupan uzorak osoba sa invaliditetom (44 ispitanika – 100%) smatra da je potrebno da osobe sa invaliditetom budu više zastupljene u javnosti i da se o njihovim potrebama više govori.
Slika 17. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o tome koliko su problemi osoba sa invaliditetom vidljivi donosiocima odluka.
Slika 18. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o tome da li je potrebno osobe sa invaliditetom uključiti u proces donošenja odluka
-
Osobe bez invaliditeta
- Demografske karakteristike uzorka
Anketni upitnik, kojim je sprovedeno istraživanje pristupačnosti saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi na teritoriji grada Bora, je popunilo n=191 osoba bez invaliditeta, od ukupno N=235 ispitanika (što čini 81% ispitanika). Slika 19. pokazuje polnu raspodelu ispitanika, i može se videti značajno veći procenat ispitanika ženskog pola (60%) koji su popunili anketni upitnik. Slika 20. prikazuje procentualnu raspodelu ispitanika prema starosti, gde se može videti da najveći procenat ispitanika pripada starosnoj grupi od 26-35 godina (39%), a potom sledi i starosna grupa od 36-45 godina (35%).
Slika 19. Procentualna raspodela ispitanika prema polu.
Slika 20. Procentualna raspodela ispitanika prema starost
- Saobraćajne navike ispitanika i prikaz saobraćajne situacije i pristupačnosti
Sa slike 21. se može videti da najveći procenat ispitanika, kao svakodnevni vid prevoza, bira putnički automobil (51%), a potom sledi pešačenje (31%). S druge strane, slika 22. pokazuje da kao razlog za izbor svakodnevnog vida prevoza, najveći procenat ispitanika navodi da je to vreme putovanja (18%), a potom slede brzina putovanja (17%) i bezbednost (16%); dok je najmanje zastupljen razlog vezan za komfor svakodnevnog vida prevoza (10%). Međutim, važno je napomenuti da su na ova dva pitanja ispitanici mogli da navedu više mogućih odgovora.
Slika 21. Procentualna raspodela ispitanika prema svakodnevnom vidu prevoza.
Slika 22. Procentualna raspodela razloga za izbor svakodnevnog vida prevoza.
Kako bi se videlo koji su to razlozi koji bi motivisali ispitanike da se više kreću, postavljen je set pitanja u kojima su ispitanici iznosili svoje stavove putem ocena koje su prikazane skalom od pet stepeni, gde je 1 – nedovoljno; 2 – dovoljno; 3 – dobro; 4 – vrlo dobro; i 5 – odlično. Sa slike 23. se može videti da su ispitanici najviše ocene dali objektima atrakcije (kao što su ugostiteljski objekti, trgovine i rekreativni objekti) i razvoju saobraćajnih usluga, kao što su specijalne usluge javnog prevoza, aplikacije na pametnim telefonima koje omogućavaju sistem rezervacije i plaćanja. Sa druge strane, može se videti da su ispitanici svim predloženim odgovorima (saobraćajna infrastruktura, objekti, informacije i komunikacija, usluge) dali visoke ocene.
Slika 23. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema razlozima koji bi mogli da doprinesu većem kretanju tokom dana.
Na osnovu skale ocena od pet stepeni, ispitanici su iznosili svoje mišljenje o tome koliko je saobraćajna i urbanistička infrastrukruta u gradu Boru dostupna osobama sa invaliditetom. Sa slike 24. i 25. se može videti da su ispitanici i saobraćajnoj i urbanističkoj infrastrukturi dali veoma niske ocene. Ovde je važno napomenuti da se ovi odgovori odnose na osobe koje nemaju neki od oblika invaliditeta, tako da se mogu videti njihovi stavovi po pitanju pristupačnosti osoba sa invaliditetom.
Slika 24. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema pristupačnosti saobraćajnoj infrastrukturi.
Slika 25. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema pristupačnosti urbanističkoj infrastrukturi
U vezi sa prethodnim slikama, pripremljena je lista objekata atrakcije u gradu Boru za koje su ispitanici navodili stavove o nivou pristupačnosti. Stavovi ispitanika za nivo pristupačnosti svakom pojedinačnom objektu su prikazani u prilogu 2., dok će u nastavku biti prikazani stavovi za objekte koji su grupisani na sledeći način: Javna uprava; Javno-komunalna preduzeća; Terminali za prevoz putnika; Pošte/Banke; Zdravstvene ustanove; Sportski i kulturni centri; i Obrazovne ustanove. Slika 26. pokazuje izrazito nezadovoljstvo pristupačnosti objektima atrakcije, kao što je to bio slučaj i na slikama 24. i 25. Međutim, može se videti da pristupačnost zdravstvenim ustanovama ima bolju ocenu stavova ispitanika za razliku od ostalih grupa. Međutim ovde treba imati na umu da su ispitanici navodili stavove po pitanju pristupačnosti, a ne po pitanju pristupačnosti osobama sa invaliditetom.
Slika 26. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o pristučanosti grupama objekata aktrakcije.
Shodno stavu velikog procenta ispitanika koji su nezadavoljni pristupačnošću objektima atrakcije u gradu Boru, u anketnom upitniku je ponućena lista mogućih problema sa kojima se grad Bor suočava, a koji se posebno odnose na osobe sa invaliditetom. Slika 27. pokazuje da najveći procenat ispitanika smatra da kombinacija svih ponućenih odgovra i jeste najveći problem u gradu Boru (60%). S tim u vezi, ovde se nalaze problemi kao što su: nedostatak trotoara, podignuti ivičljaci, nedostatak mesta za parkiranje, loša organizacija javnog prevoza, nepropisno parkiranje, kultura učesnika u saobraćaju i nezainteresovanost Gradskih vlasti. Ponovo, važno je napomenuti da su na slici 27. prikazani stavovi osoba bez invaliditeta o problemima odvijanja saobraćaja po pitanju osoba sa invaliditetom.
Slika 27. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o problemima odvijanja saobraćaja u gradu Boru.
Imajući prethodno na umu, i nije iznenađenje da veliki procenat ispitanika bezbednost saobraćaja na teritoriji grada Bora ocenjuje najnižom ocenom (dovoljno – 36%). Sa slike 28. se takođe može videti da ispitanici u velikom procentu imaju stav da je bezbednost saobraćaja uopšteno loša na teritoriji grada Bora. Pored toga, ispitanici saobraćajnu kulturu na teritoriji grada Bora takođe ocenjuju izuzetno nisko ocenom (dovoljno – 34%) (slika 29.).
Slika 28. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o nivou bezbednosti saobraćaja u gradu Boru.
Slika 29. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o saobraćajnoj kulturi u gradu Boru
Kada je reč o postupanju vozača prema osobama sa invaliditetom i drugim ograničeno mobilnim grupama učesnika u saobraćaju (stara lica, deca, majke koje voze decu u kolicima i slično), 33% ispitanika, na skali od pet stepeni, postupanje vozača obeležava nedovoljnom ocenom (slika 30.); međutim, kao i na prethodnim slikama, i ovde je reč o celokupnoj veoma niskoj oceni.
Slika 30. Procentualna raspodela odgovora ispitanika prema stavovima o postupanju vozača prema ograničeno mobilnim ulesnicima u saobraćaju u gradu Boru.
- Značajni politički dokumenti sa stanovišta bezbednosti saobraćaja i učešće osoba sa invaliditetom u donošenju odluka
Strategija bezbednosti saobraćaja je važan dokument kojim se omogućava upoznavanje sa stanjem bezbednosti saobraćaja u kojem se trenutno nalazi a oblast, prikaz stanja bezbednosti saobraćaja kome se teži, kao i davanje smernica kojima je moguće najlakše i najbrže dostići željeno stanje. Značajan procenat ispitanika (93%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Stratetiju bezbednosti saobraćaja (slika 31.).
S druge strane, takođe veliki procenat ispitanika koji su naveli da imaju neki od oblik invaliditeta (88%) smatra da je potrebno da grad Bor donese Plan održive urbane mobilnosti (slika 32.). Sam Plan održive urbane mobilnosti je važna politička mera koja je definisana kao cilj za poboljšanje pristupačnosti gradskim oblastima, koja obezbeđuje visok kvalitet i održivost mobilnosti i prevoza u nekoj oblasti.
Slika 31. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi pripreme Strategije bezbednosti saobraćaja.
Slika 32. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o potrebi pripreme Plana održive urbane mobilnosti
Strategija bezbednosti saobraćaja i Plan urbane mobilnosti, kao dokumenti treba u značajnoj meri da budu usmereni ka ranjivim učesnicima u saobraćaju, gde značajan akcenat treba staviti i na ograničeno mobilne grupe građana, gde se posebno ističu osobe sa invaliditetom. Međutim, slika 33. pokazuje da ispitianici u velikoj meri smatraju da problemi osoba sa invaliditetom nisu vidljivi donosiocima odluka (60%). S tim u vezi i nije iznenađujuća činjenica da najveći procenat ispitanika smatra da je potrebno osobe sa invaliditetom uključiti u proces donošenja odluka (98% - slika 34.). Najveći procenat ispitanika (97%) smatra da je potrebno da osobe sa invaliditetom budu više zastupljene u javnosti i da se o njihovim potrebama više govori (slika 35.).
Slika 33. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o tome koliko su problemi osoba sa invaliditetom vidljivi donosiocima odluka.
Slika 34. Procentualna raspodela ispitanika prema stavu o tome da li je potrebno osobe sa invaliditetom uključiti u proces donošenja odluka.
Slika 35. Procentualna ras
