Autorski tekstovi Igora Velića, master inžinjera saobraćaja.
Kolumne, Bezbedna vožnja, Uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda, Video primeri saobraćajnih nezgoda, Statistički izveštaji...
Neoliberalni grad i arhitektura neprijateljstva
Sećam se jedne klupe iz detinjstva. Stajala je ispred zgrade u Boru, izlizana od kiše i snega, ali uvek spremna da primi umornog prolaznika. Moja baka je često na njoj odmarala dok bi nosila cegere s pijace. Ta klupa, izlizana, od gvožđa i drveta, bila je više od mobilijara – bila je produžetak života, deo ulice, deo naše svakodnevice, znak da grad ima dušu, da ulica ume da primi čoveka. Danas, međutim, u mnogim gradovima širom sveta na njenom mestu možete naći gvozdenu ploču s pregradama, šiljcima ili nagnutom površinom, kao hladnu poruku da ovde nema odmora. To nije klupa, to je instrument kontrole. To je poruka da nisi dobrodošao. To je ono što se danas naziva arhitektura neprijateljstva (hostile architecture).
Kreatori saobraćajne politike i odgovornost za tragičnu saobraćajnu nezgodu
Na samom početku, da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja na teritoriji R. Srbije. Jedino to i ništa drugo.
Beograd u kružnom toku
Kao master inž. saobraćaja, pokušaću u ovom tekstu da izložim ulogu, funkciju i značaj kružnog toka, njegove suštinske elemente, kriterijume primene, razliku između protoka i kapaciteta, kao i ključne inženjerske principe koje se moraju uzeti u obzir.
Kako autoindustrija bira profit nad životom
Negde, na parkingu pred malim tržnim centrom u Ajovi, vetar njiše američku zastavu. Pored nje, na suncu se presijava lim tamnocrvene boje – Ford Pinto. Lako bi ga čovek mogao zavoleti: malen, pristupačan, jednostavan. Auto za „običnog” Amerikanca, onog što ide na posao u čeličanu, što vozi decu u školu, što veruje da ga njegov auto nikada neće izdati. Ali duboko u njegovoj utrobi, između rezervoara i branika, čuči mala inženjerska odluka koja će mnogima biti presudna.
Dostavljači i rad bez prava u gig ekonomiji
Kiša je padala celu noć. Ulica je umorna i mokra, kao podočnjaci grada koji nikad ne spava. Ispod mog prozora, kao senka, pojavi se on — biciklista sa rancem većim od sebe, spuštene glave, krivudajući između bara i rupa. Izgledao je kao da je ukrao nešto. A zapravo nosi doručak, tišinu, nepravdu i sudbinu jednog sistema koji jede sopstvenu decu.
