Autorski tekstovi Igora Velića, master inžinjera saobraćaja.
Kolumne, Bezbedna vožnja, Uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda, Video primeri saobraćajnih nezgoda, Statistički izveštaji...
Saobraćaj kao ogledalo egzistencijalne bede
Ne postoji ogledalo koje će čoveku iskrenije pokazati lice od saobraćaja. Ni ispovedaonica, ni sudnica, ni filozofska rasprava. Ulica, ta večita scena našeg hodanja i lutanja, ogoljava nas do kosti. Ona čita naše strahove pre nego što ih mi priznamo, prepoznaje naše poraze pre nego što ih izgovorimo. U saobraćaju nema maske koja može da izdrži brzinu, buku i sudar egoizama. Ulica je naša istina, a mi smo u njoj uhvaćeni kao u zamci. Večito smo zarobljeni u nepokretnosti i egzistencijalnoj bedi koja se preliva iz politike, ekonomije i kulture, pa ključa na raskrsnicama, u kolonama, u beskrajnim konfliktima oko parking mesta.
Beograd: Grad urbane nepravde
Moderni gradovi su danas svedeni na Excel tabele, puke statistike, brošure lokalne samouprave, vizualizacije i tehnološke slogane „smart city”, koji više liče na jezive distopije, nego na dom čoveka. Urbanizam je postao alat za izlivanje betona, saobraćaj se meri brzinom protoka, a ljudi se svode na brojke – „prolaznost pešaka po satu”, „prosečno zadržavanje”, „ciljna grupa korisnika prostora” i sl.
Ubijeni od strane saobraćajnog inženjera
Svake treće nedelje novembra se obeležava Svetski dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda. Ove godine se 16. novembra sećamo svih naših sugrađana koji su život izgubili u saobraćaju. Ovde se sad postavljaju dva pitanja. Da li se zaista sećamo? Da li smo mogli sve te nezgode da sprečimo?
Neoliberalni grad i arhitektura neprijateljstva
Sećam se jedne klupe iz detinjstva. Stajala je ispred zgrade u Boru, izlizana od kiše i snega, ali uvek spremna da primi umornog prolaznika. Moja baka je često na njoj odmarala dok bi nosila cegere s pijace. Ta klupa, izlizana, od gvožđa i drveta, bila je više od mobilijara – bila je produžetak života, deo ulice, deo naše svakodnevice, znak da grad ima dušu, da ulica ume da primi čoveka. Danas, međutim, u mnogim gradovima širom sveta na njenom mestu možete naći gvozdenu ploču s pregradama, šiljcima ili nagnutom površinom, kao hladnu poruku da ovde nema odmora. To nije klupa, to je instrument kontrole. To je poruka da nisi dobrodošao. To je ono što se danas naziva arhitektura neprijateljstva (hostile architecture).
Kreatori saobraćajne politike i odgovornost za tragičnu saobraćajnu nezgodu
Na samom početku, da ne bi bilo pogrešnog tumačenja namere, onim što je izneto u tekstu nikako ne želim nipodaštavati nečije znanje i umeće te kognitivne ili logičke sposobnosti, niti neku konkretnu osobu (ili više njih) izvrgnuti ruglu ili optužiti za nešto. Sva izneta razmišljanja i stavovi predstavljaju kritički osvrt, dat u najboljoj nameri u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja na teritoriji R. Srbije. Jedino to i ništa drugo.
