Autorski tekstovi Igora Velića, master inžinjera saobraćaja.
Kolumne, Bezbedna vožnja, Uzroci i posledice saobraćajnih nezgoda, Video primeri saobraćajnih nezgoda, Statistički izveštaji...
Kako autoindustrija bira profit nad životom
Negde, na parkingu pred malim tržnim centrom u Ajovi, vetar njiše američku zastavu. Pored nje, na suncu se presijava lim tamnocrvene boje – Ford Pinto. Lako bi ga čovek mogao zavoleti: malen, pristupačan, jednostavan. Auto za „običnog” Amerikanca, onog što ide na posao u čeličanu, što vozi decu u školu, što veruje da ga njegov auto nikada neće izdati. Ali duboko u njegovoj utrobi, između rezervoara i branika, čuči mala inženjerska odluka koja će mnogima biti presudna.
Dostavljači i rad bez prava u gig ekonomiji
Kiša je padala celu noć. Ulica je umorna i mokra, kao podočnjaci grada koji nikad ne spava. Ispod mog prozora, kao senka, pojavi se on — biciklista sa rancem većim od sebe, spuštene glave, krivudajući između bara i rupa. Izgledao je kao da je ukrao nešto. A zapravo nosi doručak, tišinu, nepravdu i sudbinu jednog sistema koji jede sopstvenu decu.
Gradovi za ljude Jan Gel i filozofija javnog prostora
Ne postoji kratak odgovor na pitanje ko je Jan Gel. Možemo reći – danski arhitekta, profesor, urbanista, reformator. Ali to je tek poštanska adresa njegovog života. Suština je dublja: Jan Gel je onaj koji je, naspram automobilske apokalipse i investitorskog urbanizma, rekao – čovek. Onaj koji je u doba kada se urbanizam pretvarao u tehnički servis kapitala, krenuo da prejektuje sa pozicije ranjivih, slabih, nezaštićenih, odbačenih. Njegova knjiga Gradovi za ljude nije samo skup tehničkih rečešanja – to je manifest povratka ljudskog tela u grad, povratka čula, pogleda, koraka. To je knjiga o ljudskom pokretu protiv tehnokratskog sveta.
Pravo na grad u doba kapitala: Lefevr i Harvi protiv otuđenja (Foto)
U Boru, pod dimnjacima rudnika, hodam ulicama koje je kapital pretvorio u izložben salon autoindustrije. Vazduh miriše na rđu i benzin, a trotoari, nekada staze moje mladosti, sada su zarobljeni pod točkovima kapitala.
Urbana poetika grada
Postoji nešto neizgovoreno, a silno važno, u načinu na koji grad diše. Ne govorim o broju automobila, širini kolovoza, ni kvadratima zelene površine po glavi stanovnika. Govorim o tonu, o ritmu, o ljudskosti prostora. O tišini koja se čuje dok ulica spava, o zvuku koraka na kaldrmi koji odzvanja kao refren prošlih vekova. Govorim o poetici grada, o onome što se ne meri, a presudno oblikuje naš život.
