Saobraćaj kao ogledalo egzistencijalne bede
Ne postoji ogledalo koje će čoveku iskrenije pokazati lice od saobraćaja. Ni ispovedaonica, ni sudnica, ni filozofska rasprava. Ulica, ta večita scena našeg hodanja i lutanja, ogoljava nas do kosti. Ona čita naše strahove pre nego što ih mi priznamo, prepoznaje naše poraze pre nego što ih izgovorimo. U saobraćaju nema maske koja može da izdrži brzinu, buku i sudar egoizama. Ulica je naša istina, a mi smo u njoj uhvaćeni kao u zamci. Večito smo zarobljeni u nepokretnosti i egzistencijalnoj bedi koja se preliva iz politike, ekonomije i kulture, pa ključa na raskrsnicama, u kolonama, u beskrajnim konfliktima oko parking mesta.
